Izbrisani - Informacije i dokumenti

Podrška izbrisanima u njihovim naporima da urede pravni status te osvještavanje javnosti o brisanju iz registra stalnog stanovištva 1992. godine i o stanju na području popravljanja nepravde.

Menu
Fotografija stavbe Ustavnega sodišča

3. februar 2015

Ustavni sud je odbacio inicijative za ocenu ustavnosti izmenjenog zakona o izbrisanima i zakona o odštetama

Ustavni sud je zbog nedostataka pravnog interesa odbacio inicijativu Društva izbrisanih stanovnika Slovenije (DIPS) za ocenu ustavnosti dopune Zakona o sređivanju statusa građana drugih država naslednica nekadašnje SFRJ u Republici Sloveniji (ZUSDDD), koji je (nažalost samo nekima) izbrisanima omogućio da srede dozvolu za stalni boravak, i Zakona o naknadi štete osobama koje su bile izbrisane iz registra stalnog boravka (ZPŠOIRSP). Više

drzavni zbor

22. januar 2015

Zakon o shemi odštete za izbrisane je prihvaćen

Prema tom zakonu, na odštetu neće imati pravo svi, već samo izbrisati sa uređenim statusom u Sloveniji (s dozvolom za stalno boravište ili slovenskim državljanstvom) i oni koji su dozvolu za stalno boravište i državljanstvo zatražili pred prihvaćanjem zakona namijenjenog uređivanju statusa izbrisanih 2010. godine ( ZUSDDD-B) ali ga nisu dobili (bili su odbijeni), a prema obnovljenom zakonu iz godine 2010. ga više nisu tražili. Više

BROSKA_IZBRISANI

22. januar 2015

Organizacije civilnog društva upozoravaju na nedostatke zakonodavstva namijenjenog regulaciji položaja izbrisanih i popravljanju načinjenih krivdi

Uklanjanje brisanja i njegovih posljedica nije samo pravna dužnost države, već i moralna jer se odnosi i na etično pitanje pomoći ljudima koje je država kršenjem ljudskih prava na podlozi diskriminacije isključila iz društva. Zbog navedenog od slovenske vlasti ponovno zahtjevamo da se mjere otklanjanja posljedica brisanja zasnivaju isključivo na temelju prijašnjeg sporazuma sa organizacijama izbrisanih. Više

escp_sodba

13. novembar 2014

Rok za pripremu posebnog mehanizma za odreživanje odšteta izbrisanim stanovnicima ostaje 26. 6. 2013.

Vlada Republike Slovenije je zamolila Evropski sud za ljudska prava za produžetak roka za pripremu odštetne sheme za jednu godinu – dakle do 26. 6. 2014. Sud je odgovorio Vladi da nije nadležan za produžetak rokova koje su zapisane u njegovim presudama, i uputio je da takvu molbu pošalje na Odbor ministara pri Savetu Evrope, koji je nadležan za nadzor nad izvršavanjem presuda. Rok tako ostaje 26. 6. 2013. Više

IMG_2175

13. novembar 2014

Grupne predstavke izbrisanih predate Evropskom sudu za ljudska prava

Pošto Vlada RS nije ispoštovala rok određen pilotnom presudom, žrtvama brisanja Evropski sud za ljudska prava i dalje ostaje jedina pravna instanca za otklanjanje povreda ljudskih prava. Stotine izbrisanih, koji tvrde da su im bila kršena ista prava kao i tužiteljima u predmetu Kurić i drugi, je predalo svoje tužbe 27. juna i 3. jula 2013. i zamolilo Sud da odluči o njihovim odštetnim zahtevima bez obzira da li će Slovenija ubuduće uspostaviti primeran mehanizam u tu svrhu. Više

drzavni zbor

11. novembar 2014

Državni zbor raspravljao o predlogu Zakona o naknadi štete osobama koje su bile izbrisane iz registra stalnog boravka

Državni zbor je na sednici održanoj 24. septembra 2013. u prvom razmatranju potvrdio nacrt Zakona o naknadi štete osobama koje su bile izbrisane iz registra stalnog boravka (Zakon), čije usvajanje je 2012. zahtevao Evropski sud za ljudska prava u predmetu Kurić i ostali protiv Slovenije. Zakon predviđa priznavanje prava na odštetu samo za nešto više od 10.000 osoba (od ukupno 25.671), odnosno samo onima koji su u Sloveniji već uredili dozvolu za boravak ili džavljanstvo. Za njih Zakon predviđa 40 EUR paušalne odštete za svaki mesec brisanja, koja će se ostvarivati u upravnom postupku, a ostatak odšetete u visini do 2,5 puta paušalne vrednosti moći će da zahtevaju pred redovnim sudovima u Sloveniji. Više

comm_logo

10. novembar 2014

Izjava Komesara Saveta Evrope za ljudska prava

Slovenačka vlada, parlament i civilno društvo sada moraju da učine završan, zajednički pokušaj u rešavanju otvorenih pitanja i traženju trajnog rešenja za sve žrtve brisanja. Usvajanje novog zakona sa navedenim poboljšanjima nije samo ključan korak za celokupno ispravaljanje grešaka iz prošlosti, već je i neophodan čin kojim bi država preuzela odgovornost za brisanje i sprečila da se slične povrede ljudskih prava dogode u budućnosti. Više